U prošlosti, ljudi su sintetičkim putem dobili materijal pogodan za sva pakovanja, konstrukcije, nameštaj, igračke… Predmeti od plastike bili su pristupačni svima, do te mere da je postalo uobičajeno da se isti bacaju kao višak. Nemarnost ljudi je dovela do toga da se ovom pogodnom materijalu otkrije i loša strana. Kao veštačka tvorevina, plastika je usavršena do te mere da joj spoljašnji uticaji iz prirode ne mogu ništa- bar nekoliko stotina godina. Kako se zadržava u prirodi, biva usitnjena i dostupna čak i onim sitnijim organizmima koje je nekad teško uočiti golim okom. Tako njeno rasprostranjenje dobija globalne razmere, a njena prisutnost postaje (dugo)večna. Danas se suočavamo sa problemom mikroplastike u životnoj sredini, ali i u organizmima. Čestice mirkoplastike mogu biti toliko sitne da ih vodeni beskičmenjaci neretko usvoje kao hranu i tako dolazi do izgladnjivanja orgranizma usled lažnog osećaja sitosti. Ovaj i mnogi drugi problemi vezani su za prisustvo mikroplastike u prirodi i uz pomoć fluorescentne plastike i dafnija, planktonskih račića, u mračnoj komori biće vizuelno predstavljena naša budućnost snabdevena resursima iz prošlosti.
AUTORI: Jelena Stanković, Prirodno-matematički fakultet u Nišu, Departman za biologiju
