Na kafi sa naučnicama, Novi Sad 2021
dr Mirjana Ćuk
Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Katedra za botaniku
Mirjana Ćuk je doktor bioloških nauka, docent na Departmanu za biologiju i ekologiju PMFa u Novom Sadu. Na ovoj ustanovi je zaposlena već 10 godina. Angažovana je u realizaciji nastave na Katedri za botaniku, kao i na kratkoročnim i dugoročnim naučno-istraživačkim projektima iz oblasti botanike, ekologije, proučavanja vegetacije i zaštite retkih vrsta i staništa.
Mirjana je Ivanova supruga i Nemanjina i Uroševa mama. Uvek daje prednost prirodi i selu u odnosu na grad, te sa porodicom živi u Kisaču, selu nadomak Novog Sada. Slobodno vreme provodi u bašti, svom vrtu ili izletima sa decom. Mirjana je dobitnica L’Oreal UNESCO nagrade za žene u nauci za 2018. godinu.
Naučna oblast: Biologija i ekologija, proučavanje vegetacije i zaštita retkih vrsta i staništa.
Teme:
1. Zaštita retkih i ugroženih vrsta i staništa – faktori ugrožavanja i konkretna rešenja;
2. Invazivne i alergene vrste biljaka;
3. Lekovite biljke.
dr Vesna Tumbas Šaponjac
Tehnološki fakultet Novi Sad, Katedra za primenjene i inženjerske hemije
Prof. dr Vesna Tumbas Šaponjac, vanredni profesor na Tehnološkom fakultetu, rođena je u Subotici. Osnovne magistarske i doktorske studije zsvršila je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, smer Farmaceutsko inženjerstvo i Primenjene hemije, gde se i zaposlila nakon završetka osnovnih studija. Do danas bila je angažovana je u izvođenju nastave i održavanju laboratorijskih vežbi na sledećim predmetima: Organska hemija, Hemija hrane, Kontrola kvaliteta aditiva i aroma, Antioksidanti u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji industriji, Instrumentalna analiza farmaceutskih proizvoda, Analiza hrane, Hemija grožđa i vina, Savremene metode kontrole autentičnosti hrane, Hemija slobodnih radikala. Dobitnica je „Nagrade za najcitiranije naučnike u AP Vojvodini“ za 2010. godinu i godišnje nagrade „Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača“ za 2011. godinu. Voli da putuje i pomaže životinjama. Majka je jednom živahnom dvogodišnjem dečaku.
Naučna oblast: Hemija.
Teme:
1. Funkcionalna hrana;
2. Zdrava hrana;
3. Antioksidanti.
dr Marija Lesjak
Prirodno-matematički fakultet, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Dr Marija Lesjak je vanredni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Dva puta je doktorirala. Prvi put na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu iz oblasti biohemije (2011), a drugi put na University College London, Velika Britanija, iz oblasti molekularne biologije (2015). Naučni rad dr Lesjak usmeren je na procenu biološkog potencijala biljaka i biljnih jedinjenja u in vivo i in vitro sistemima u cilju njihove primene u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Dobitnica je više prestižnih nagrada za svoj naučni rad u Srbiji i inostranstvu: UCL Overseas Research Scholarship za doktorske studije u Velikoj Britaniji (2011-2014); Dr. Willmar Schwabe nagrade za mlade istraživače iz oblasti istraživanja lekovitog bilja (2011); Nagrada za najboljeg mladog istraživača na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (2015); Stipendija „Pokreni se za nauku” koju dodjeljuje Philip Morris u saradnji sa Centrom za razvojno liderstvo u Srbiji (2016); Nacionalna Stipendija L ‘Oreal-UNESCO za žene u nauci (2016); Specijalna Nagrada „Dr Zoran Đinđić“ za mladog naučnika i istraživača za sveukupan doprinos nauci koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu (2018). Autor je brojnih naučnih publikacija u renomiranim međunarodnim časopisima. U želji da svojim naučnim rezultatima da veći smisao, 2018 je počela da se bavi inovativnim preduzetništvom i posvetila se razvoju komercijalnih proizvoda koji su zasnovani na naučnim činjenicama. Ovi proizvodi imaju za cilj da pomognu ljudima u raznim stanjima i bolestima koristeći snagu nauke i prirode. Do sada je osnovala dva strat-upa HerbElixa i FeJuice sa kojima je osvojila mnoge prestižne domaće i svestka nagrade iz oblasti podrške razvoju preduzetništva. .
Naučna oblast: Biohemija lekovitog bilja.
Teme:
1. Nauka i biznis;
2. Koje osobine krase uspešnog naučnika;
3. Koliko su biljke stvarno lekovite.
dr Ana Tomas Petrović
Medicinski fakultet, Zavod za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju
Ana Tomas Petrović je doktor medicine i asistent na Кatedri za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu 2013. godine.
Iste godine je upisala doktorske studije i ubrzo dobila nagradu za najboljeg studenta doktorskih studija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, za izuzetne rezultate u naučnoistraživačkom radu. Njan naučni fokus je usmeren na istraživanja iz oblasti racionalne upotrebe lekova, pre svega antibiotika, sa aspekta propisivača, ostalih populacija i metoda optimizacije doziranja ovih grupa lekova sa ciljem
maksimizacije terapijskog efekta uzimanja lekova uz smanjenje mogućnosti nastanka rezistencije. Кontinuirano se usavršava kako u zemlji, tako i u inostranstvu i intenzivno radi i na razvoju interesovanja za nauku kod studenata.
Autor je i koautor 20 radova u časopisima na SCI listi, pet radova u časopisima drugih kategorija, jednog poglavlja u tematskom zborniku, a svoja istraživanja je predstavila na više od deset međunarodnih konferencija.
Ana je dobitnica L’Oreal UNESCO nagrade za žene u nauci za 2020. godinu
Naučna oblast: Medicina, farmakologija.
Teme:
1. Proces otkrivanja novih lekova;
2. Antibiotici i otpornost bakterija;
3. Uzimanje lekova bez konsultacije sa lekarima – prednosti i rizici.
dr Jovana Grahovac
Tehnološki fakultet Novi Sad, Katedra za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo
Doc. dr Jovana Grahovac je vanredni profesor biotehnologije na Tehnološkom fakultetu Novi Sad. Nagrada „Dr Zoran Đinđić“ za najboljeg mladog istraživača i Loreal-Unesko nacionalna nagrada „Za žene u nauci“ obeležile su njenu karijeru, ali ipak se najviše ponosi uspesima svojih studenata. Najveća profesionalna želja joj je da bioprocesna rešenja koja grupa sa biohemijskog inženjerstva razvija na Tehnološkom fakultetu zažive i u privredi. Član je interdisciplinarnog tima koji će u okviru radionice “MIKRObiološka rešenja MAKRO problema” prezentovati pristup uz koji je moguće štititi životnu sredinu i istovremeno stvarati profit. Trenutno rukovodi projektom BioSolAfla koji ima za cilj doprinos bezbednosti hrane kroz razvoj biotehnološke proizvodnje preparata za zaštitu kukuruza. Najvažniju ulogu su joj svojim rođenjem dodeli ćerka i dva sina. Voli da eksperimentiše u kuhinji i uz čašu dobrog vina vodi filozofske razgovore sa suprugom i prijateljima.
Naučna oblast: Tehnološko inženjerstvo. Biotehnologija.
Teme:
1. Kako pomoću mikroorganizama iz otpada stvarati vredne proizvode;
2. Kako tehnologiju proizvodnje učiniti održivom i na taj način doprineti zameni hemijskih preparata preparatima na bazi mikroorganizama;
3. Biogoriva – kako se proizvode i koliko njihova primena zaista doprinosi smanjenju efekata staklene bašte;
dr Mirjana Ljubojević
Poljoprivredni fakultet, Katedra za Hortikulturu i pejzažnu arhitekturu
Dr Mirjana Ljubojević rođ. Ikrašev, doktor biotehničkih nauka, vanredni profesor je za užu naučnu oblast Hortikultura i pejzažna arhitektura na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Doktorsku disertaciju je odbranila na istom fakultetu 2012. godine u oblasti oplemenjivanja biljaka sa navršenih 28 godina.
Post-doktorsku specijalizaciju završila je na Mičigenskom državnom univerzitetu u trajanju od pet meseci, a nekoliko kraćih specijalizacija imala je u Austriji, Mađarskoj, Italiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Rumuniji i Holandiji.
Do sada je bila angažovana na dva tehnološka projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, tri projekta Pokrajinskog sekreterijata za sport i omladinu i visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, jedne COST akcije i jednog Horizon2020 projekta. Pored prestižne L’Oreal UNESCO nagrade za žene u nauci za 2018. godinu, dobitnik je nagrade „Pokreni se za nauku“ i „Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača“. Od 2018. godine obavlja funkciju upravnika Instituta za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu. Član je Naučnog voćarskog društva Srbije.
Udata je i majka dvoje dece, sa kojima obožava da se karta, igra monopol, potapanje brodova, a u pauzama se peku i ukrašavaju medenjaci ili dekupaž predmeti za nebrojane humanitarne akcije i bazare.
Zaljubljenik u prirodu i planetu Zemlju, jer hortikultura nije samo zanimanje nego stil i filozofija života. Večiti sanjar koji veruje da će gradovi 21.veka biti zeleni, a zelenilo u samom centru grada jestivo.
Naučna oblast: Hortikultura i pejzažna arhitektura
Teme:
1. Urbana poljoprivreda;
2. Oplemenjivanje hortikulturnog bilja;
3. Upotreba umesto iskorenjavanja invazivnih i alergenih vrsta.
dr Snežana Papović
Prirodno-matematički fakultet, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Snežana Papović je rođena u Novom Sadu gde je zavšila osnovnu školu „Kosta Trifković“ i gimnaziju “Svetozar Marković” sa odličnim uspehom. Osnovne studije hemije na PMF-UNS, smer opšta hemija završila je 2012, nakon čega upisuje doktorske studije hemije na istom fakultetu.
U toku osnovnih studija bila je stipendista Ministarstva Prosvete i Fonda za mlade talente. Pored toga, 2012. godine je nagrađena Specijalnim priznanjem od strane Srpskog Hemijskog Društva za izuzetan uspeh u toku studija. Dobitnik je 4 nagrade za postignut izuzetan uspeh tokom osnovnih akademskih i master akademskih studija koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu (2009 – 2013). Na doktorskim studijama, u periodu 2014 – 2016. godine bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
U toku doktorskih studija, 2015. godine, kao stipendista COST akcije pod nazivom „Еxchаngе оn Iоnic Liquids“, boravila je tri meseca na Univerzitetu u Ljubljani.
Osvojila je prvu nagradu na 51. Savetovanju SHD-a za najbolje prezentovan poster, IUPAC Poster Prize Certifikate.
Оd februara meseca 2013. godine angažovana je u izvođenju nastave na Katedri za analitičku hemiju Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a u Novom Sadu
Snežana je dobitnica nagrade „Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača“ za 2019. godinu.
Naučna oblast: Analitička i fizička hemija.
Teme:
1. Šta bi hemičar uradio da se baterije na mobilnim telefonima ne pregrevaju?
2. Izazovi prilikom upotrebe litijum-jonskih baterija u električnim automobilima,
3. Šta se tačno nalazi u kozmetičkim preparatima koje svakodnevno koristimo?
dr Jovana Nikolov
Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku
Jovana Nikolov je vanredni profesor na Katedri za nuklearnu fiziku, PMF u Novom Sadu. Istraživački duh je ne napušta još od malih nogu, u srednjoj školi je bila polaznik seminara fizike u Petnici što se pretvorilo u neopisivu ljubav prema ovoj nauci. Doktorsku disertaciju je radila u okviru ISOLDE kolaboracije u CERN-u. I dalje učestvuje na eksperimentima koja se bave ispitivanjem strukture jezgra. Mnogo više se bavi primenjenom nuklearnom fizikom, merenjem prirodne radioaktivnosti i razvojem novih metoda i tehnika detekcije različitih radionuklida. Posebna strast joj je nuklearna forenzika, poslednjih godina značajan deo svog vremena posvećuje razvoju ove oblasti u našoj zemlji. Voli da putuje i upoznaje nove ljude, što joj je omogućilo da se uključi na više međunarodnih projekata. Mama je dva sina s kojima najrađe posvećuje slobodno vreme. Jovana je dobitnica nagrade „Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača“ za 2013. godinu.
Naučna oblast: Fizika, nuklearna fizika.
Teme:
1. Radioaktivnost i jonizujuće zračenje;
2. Nuklearna forenzika;
3. Uloga fizičara i fizike u medicini
dr Jelena Aleksić
Departman za matematiku i informatiku, Prirodno-matematički fakultet
Jelena Aleksic, redovni profesor PMF u Novom Sadu, rodjena 1979., bavi se matematickom analizom, posebno alatima teorije mere i funkcionalne analize u parcijalnim diferencijalnim jednacinama. Magistrirala je na temu ekvivalencije meroznacnih i uopstenih resenja zakona odrzanja 2006., tema doktorata su bili zakoni odrzanja u heterogenim sredinama 2009., a Loreal-Uneskovu stipendiju za mlade naucnice je dobila za projekat Mere defekta i talasni front 2015.
Naučna oblast: Matematika.
Teme: Na kojim sve poslovima su angazovani matematicari u industriji, ekonomiji, a i na olimpijskim igrama i sta tamo konkretno rade
Prijavite se na newsletter
Prijavite se na naš newsletter i ostanite u toku sa najnovijim događajima, nagradnim kvizovima i promocijama.
