Pred manifetaciju „Noć istraživača“, koja će se u našem gradu održati 29. septembra, u rubrici „Novosađani“ ćemo vam tokom ovog i narednog meseca predstaviti devet istraživačkih timova koje sačinjavaju naši sugrađani – vredni naučnici koji se bave temama i problemima od značaja za širu javnost. Danas vam predstavljamo Laboratorija za ispitivanje prirodnih resursa farmakološki i biološki aktivnih jedinjenja (LAFIB).

Pred manifetaciju „Noć istraživača“, koja će se u našem gradu održati 29. septembra, u rubrici „Novosađani“ ćemo vam tokom ovog i narednog meseca predstaviti devet istraživačkih timova koje sačinjavaju naši sugrađani – vredni naučnici, koji se bave temama i problemima od značaja za širu javnost.
Laboratorija za ispitivanje prirodnih resursa farmakološki i biološki aktivnih jedinjenja (LAFIB) je osnovana na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Rukovodilac laboratorije je prof. dr Neda Mimica Dukić, a ostali članovi su: dr Ivana Beara, dr Dejan Orčić, dr Marija Lesjak, dr Nataša Simin, dr Emilija Svirčev, dr Marina Francišković, ms Filip Šibul, ms Kristina Bekvalac, ms Tatjana Majkić, ms Diandra Pintać, ms Ivana Nemeš i ms Sanja Berić.

Zahvaljujući učešću na brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima nabavljena je savremena laboratorijska oprema čime su se stekli uslovi za postizanje vrhunskih naučnih rezultata. Laboratorija LAFIB uvrštena je u Katalog istraživačkog i inovativnog potencijala Univerziteta u Novom Sadu.

Prema rečima profesorke Nede Mimice Dukić istraživanja u okviru LAFIB-a usmerena su na ispitivanja biološki aktivnih jedinjenja prirodnog porekla i mogućnosti njihove primene kako u farmaciji, tako i u proizvodnji zdrave hrane, prirodnih kozmetičkih i drugih proizvoda.

-Osnovni pravci istraživanja su izolacija i hemijska karakterizacija prirodnih proizvoda poreklom iz lekovitih, jestivih, začinskih i otrovnih biljaka i gljiva. Takođe, određivanje bioloških i farmakoloških aktivnosti biljnih ekstrakata, izolovanih molekula biljaka, komercijalnih fitopreparata, etarskih ulja i drugih proizvoda – objašnjava Dukićeva i nastavlja: – Istraživanja koja se sprovode u okviru grupe usmerena su u dva osnovna pravca. Prvi uključuje fundamentalna istraživanja koja treba da otkriju molekulske mehanizme delovanja različitih klasa sekundarnih biomolekula u kompleksnim biohemijskim putevima u ćeliji, kao što su procesi inflamacije, kancerogeneze, mutacije, pri čemu je posebna pažnja posvećena ispitivanju odnosa strukture molekula i biološke aktivnosti. Pored toga deo fundamentalnih istraživanja vezan je i za hemotaksonomska ispitivanja biljaka i uticaja različitih ekoloških faktora na njihov hemijski sastav. Drugi pravac istraživanja je aplikativnog karaktera i odnosi se na mogućnosti primene prirodnih proizvoda biljaka, biljnih ekstrakata i fitopreparata – kaže Dukićeva.

Pored istraživačkog rada LAFIB pruža uslužne analize i konsultacije kako članovima akademske zajednice tako i kompanijama i individualnim proizvođačima. U okviru LAFIB-a organizuju se savetovanja o kontroli kvaliteta fitopreparata i srodnih proizvoda, održavaju se tematski sastanci, seminari, radionice i konferencije za mala i srednja poduzeća iz oblasti čije su delatnosti vezane za lekovito, jestivo, začinsko i otrovno bilje i gljive i proizvodnju fitopreparata.
Profesorka Dukić smatra da je istraživački rad  najlepši posao, a ujedno i permanentan izazov kome čovek može da se posveti.

– U nauci nema mladog i starog ima samo radoznalog, vrednog, intuitivnog i sposobnog istraživača. Ovde nema selekcije na osnovu političkih, ili nekih drugih kriterijuma. Njih nauka ne prepoznaje, ona je sama najbolji selektor i vrlo brzo eliminše one neuspešne i osrednje. Ona iziskuje veliki trud i napor, ponekad vas obeshrabri, a onda iznenada uzdigne i ohrabri da radite dalje. Svaki novi rezultat, neočekivano otkriće i publikovani rad istraživaču pružaju ogromno zadovoljstvo. I bez obzira na objektivne teškoće istraživanja u eksperimentalnim naukama u našoj zemlji, nikada nisam zažalila što sam krenula ovim putem. Imala sam sreću da izvedem veliki broj mladih ljudi koji su danas stasali u mlade naučnike visokog naučnog potencijala – rekla je Dukićeva.
Na pitanje zašto biljke i prirodna jedinjenja, sagovornica portala mojnovisad.com odgovara da biljni preparati i biomolekuli biljaka danas čine više od 30 odsto svih recepata koji se prepišu u EU i SAD.

– Kod nekih preparata kao što su antimikrobni, ili antikancerogeni preparati, blizu 70 odsto sadrže neku supstancu biljnog porekla, ili supstance sintetisane iz nekog prirodnog molekula, ili je struktura samog leka inspirisana strukturom prirodnog molekula. Biljke kao resursi biološki aktivnih jedinjenja daju ogroman prostor za istraživanja. Pogotovo ako se zna da je svega 5 odsto biljnih vrsta svetske flore do sada hemijski i biohemijski ispitano. Flora Srbije izuzetno je bogata lekovitim biljkama od kojih veliki procenat nije do sada ispitivan. Prema tome prostora za istraživanja ima, mi imamo odlične ideje, odličan tim, ali nam je za postizanje vrhunskih rezultata potrebna i najsavremenija instrumentalna oprema i hemikalije i za to se borimo i takmičimo za dobijanje projekata, koji nam jedini mogu pružiti materijalnu osnovu za istraživanja – kaže Mimica Dukić.
Profesorka smatra da za sada uspevamo da pratimo svetska istraživanja, ali uz velike napore, pre svega zbog finansijskih poteškoća.

– Trudimo se da što više unapredimo saradnju sa kolegama iz Evrope i sveta, jer bez saradnje danas u nauci nema opstanka. Jedan od mojih ključnih zadataka je da omogućim svojim mladim kolegama da provedu određeno vreme u renomiranim svetskim laboratorijama, kroz različite programe saradnje. Napomenula bih da je trenutno finansiranje nacionalnih projekata osetno smanjeno i ako se ovaj trend nastavi sigurna sam da ćemo beležiti pad naučnih rezultata i publikacija u Srbiji – iskrena je Dukićeva.

Kada je reč o praktičnim primenama i rezultatima istraživanja, profesorka objašnjava da jedinjenja iz biljaka predstavljaju nepresušan izvor lekovitih supstanci koje mogu da daju rešenje za ozbiljne bolesti.

– Što se tiče rezultata naše laboratorije mi se trudimo da pokažemo da lekovito bilje sa našeg podneblja ima velike mogućnosti primene, posebno u farmaceutskoj industriji. Na primer, nedavno smo formulisali preparat na bazi nekoliko lekovitih i aromatičnih biljaka koji se pokazao veoma uspešnim u inhibiciji rasta baketrije Helicobacter pylori kod eksperimentalnih životinja. Ovaj rezultat je posebno značajan s obzirom na to da je dokazan uticaj rasta i prisustva ove bakterije na pojavu karcinoma želuca. Rezultati su objavljeni u istaknutom međunarodnom časopisu. Želja nam je da ova istraživanja potvrdimo i kliničkim ispitivanjima na ljudima – kaže Dukićeva.

Profesorka smatra da je jedna od najvećih privilegija ovog posla rad sa mladim talentovanim ljudima. Preneti im sopstveno znanje jedan je od osnovnih zadataka naučnika i profesora univerziteta.

– Nauka je permanentni izazov. Radost uspelog eksperimenta, prvog objavljenog rada, dobijenog projekta. Permanentna utakmica, koja sa napretkom nauke postaje sve žešća, konkurencija jača, ali tim pre postaje izazovnija. Razočarenja i uspesi se naizmenično smenjuju. Slučajna otkrića su značajan fenomen u nauci. Veoma davno radeći na svojoj doktorskoj disertaciji nikako nisam mogla da dobijem odgovarajuće razdvajanje dva molekula za koja sam pretpostavljala da se nalaze u jednoj biljci. Svi sistemi koje sam primenila bili su bezuspešni. Ova procedura zahtevala je rad sa apsolutno suvim posuđem. Međutim, jednom prilikom u kadi za hromatografiju ostalo je nekoliko kapljica vode. I gle čuda, nakon razvijanja hromatograma pojavila se nova komponenta. EUREKA. Odlučilo je nekoliko kapljica vode. Takvih primera u nauci ima puno – kaže Dukićeva.
Upravo zato, za kraj razgovora, sagovornica šalje poruku budućim istraživačima da prate svoju intuiciju, da budu radoznali, da ne dozvole da ih prvi neuspesi obeshrabre, da veruju u sebe, ali da budu i dovoljno kritični.

– Stremite ka najvišim ciljevima, sanjajte i osvajajte nove horizonte u nauci – poručuje profesorica Neda Mimica Dukić.

Tekst preuzet sa sajta www.mojnovisad.com