Razlike kao nosioci značenja u jeziku, književnosti i kulturi

Niš , Filozofski fakultet, Departman za srpsku i komparativnu književnost
27.11.2020.


Još pre jednog veka, Ferdinand de Sosir uveo je razliku kao jedan od ključnih pojmova koji je danas prisutan ne samo u lingvistiici, već i u savremenoj nauci o književnosti i filozofiji. Prema njegovom učenju, jezički znak formira značenje tek u razlici prema drugom znaku. Pola veka kasnije, francuski filozof Derida, unapredio je Sosirove ideje i uputio na to da proces razlikovanja nikada nije konačan. Služeći se dometima savremenih lingvističkih i književnih teorija, pokazaćemo vam kako razlike stvaraju i umnožavaju značenja u jeziku, književnosti i kulturi. Kako jedan glas/slovo može promeniti značenje reči; kako akcenat menja smisao isto napisanih reči; kako različito izgovorena rečenica prenosi različite poruke; kako promena redosleda reči u rečenici menja ono što smo hteli reći. Videćemo u čemu se sve razlikuju prevodi jednog književnog dela, a zapitaćemo se i zašto nam se jedni sviđaju više od drugih. Pokazaćemo kako književna dela mogu biti pisana "na dijalektu" i uz upotrebu slenga, jezikom koji se razlikuje od standardnog. Videćemo kako su sami pisci sastavljali različite verzije svojih dela i upoređivati ih. Videćemo kako u književnim delima stranci vide nas, a kako mi vidimo njih i podsetićemo se kulturoloških razlika koje mogu izazvati i smeh, ali koje potvrđuju da tek u različitosti svet i život ostvaruju svoju punoću i lepotu.


__________________________
Želimo da čujemo vaše mišljenje i da se zahvalimo poklonom.

Saradnici

Jelena V. Jovanović
Vasilisa Cvetković
Hristina Aksentijević
Aleksandar Novaković
Jelena Mladenović
Snežana V. Božić