Vlada Republike Srbije je 2019. godine donela strategiju za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, te je tada bila jedna od 26 država u svetu i prva država u jugoistočnoj Evropi koja je započela rad na strateškom pristupu njenog razvoja. Krajnji rezultat primene ove stragije treba da se ogleda u ekonomskom rastu, stvaranju konkurentnije privrede, unapređenju naučnog i stručnog kadra, kao i razvoju veština za poslove budućnosti, jer će prema predviđanjima McKinsey Global instituta, do 2030. godine oko 70% kompanija primenjivati bar jednu od tehnika veštačke inteligencije. Kako bi se ostvarili predviđeni ciljevi, jedan od zaključaka jeste da podrška naunčnoistraživačkim institucijama treba da bude značajnija, ali isto tako treba omogućiti da ulaganje u nauku bude kompetitivno. Na osnovu donešene strategije, Fond za nauku Republike Srbije 2019. godine raspisao je poziv za učešće u Programu za razvoj projekata u oblasti veštačke inteligencije.
Jedan od 12 projekata podržanih u okviru navedenog Programa, i prvi projekat Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu jeste projekat MISSION4.0 (Deep Machine Learning and Swarm Intelligence Based Optimization Algorithms for Control and Scheduling of Cyber-Physical Systems in Industry 4.0) čiji je rukovodilac profesor dr Zoran Miljković. Prema pomenutoj strategiji, glavni uticaj primene veštačke inteligencije ogledaće se u unapređenju produktivnosti rada do čak 40%, razvoju „pametnih mašina“ u vidu sistema koji će moći samostalno da uče i donose odluke, i na kraju, širenju inovacija u različite sektore privrede. Prethodno navedeno ukazuje da veštačka inteligencija predstavlja ključni faktor u pogledu daljeg razvoja Industrije 4.0 baš zbog svoje izrazite multidisciplinarnosti. Koncept Industrije 4.0, iako nastao u Nemačkoj, i dalje nije u potpunosti obuhvatio jedan segment koji se odnosi na kognitivnost robota u unutrašnjem transportu materijala. U tom pogledu, projekat MISSION4.0 zamišljen je kao multidisciplinarni projekat koji obuhvata optimizaciju pri integrisanom planiranju i terminiranju tehnoloških procesa u dinamičkim uslovima sa ciljem unapređenja produktivnosti tehnoloških sistema; zatim, inteligentno upravljanje mobilnih robota bazirano na stereo mašinskom gledanju, što pripada kategoriji „pametnih mašina“; i duboko mašinsko učenje u cilju ostvarivanja bezbedne komunikacije (sajber bezbednosti) u okviru kibernetsko fizičkih sistema Industrije 4.0. Kako je jedna od aktuelnih tema, kada se pominje veštačka inteligencija, povezana sa njenim uticajem na tržište rada, predlog projekta takođe je obuhvatio i istraživanja u pogledu etičkih principa koje implementacija ove tehnologije donosi.
Verifikacija predloženog multidisciplinarnog pristupa biće verifikovana na mobilnim robotskim sistemima sopstvenog razvoja RAICO (Robot with Artificial Intelligence based COgnition) i DOMINO (Deep learning based Omnidirectional Mobile robot with INtelligent cOntrol), razvijenih u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju, Katedre za proizvodno mašinstvo, Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.