Novija istraživanja otkrivaju sve manju zainteresovanost savremenog čoveka za čitanje književnih dela. Danas se čitaju uglavnom kratki, jednostavni, informativni sadržaji: SMS, Viber, WhatsApp, Discord poruke, Instagram opisi, Facebook postavke. U javnom prostoru retko ćete naići na osobu sa knjigom u ruci, a sigurno je sve manje situacija u kojima prijatelje i rođake prekidate u čitanju nekog romana, zbirke, putopisa… Svet se menja i sa njim čitaoci i čitalačke navike. Ipak, stalno treba preispitivati pravce promena i pitati se šta dobro i loše one donose. S pojavom pisma čovek se uplašio zaboravljanja – pokazalo se da je taj strah neutemeljen; danas je vreme da se zapitamo šta nam donosi sve veća udaljenost od pisanja i negovanja čitalačkih navika. Reči disleksija, disgrafija, hiperaktivnost, depresija, anksioznost postaju sve frekventnije. Kako na ljudsko zdravlje utiče savremeno društvo i kako književnost može pomoći u prevazilaženju nekih problema i osmišljavanju kvalitetnijeg života otkriće aktivnosti ekipe noćnih istraživača sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu. Za bolje zdravlje ovaj tim preporučuje dozu lepe književnosti na svaka dva sata!

 AUTORI: dr Jelena Jovanović, dr Snežana Božić, dr Jelena Mladenović, dr Aleksandar Novaković, Olivera Marković i Hristina Aksentijević