„Kakva stena – takva voda“
Skrivene ispod površine terena, za podzemne vode moglo bi se reći da su nevidlјive sve do trenutka dok se ne pojave na izvoru, u bunaru ili u našoj čaši. Zapostavljeno i zaboravljeno blago. A kakva se to voda krije negde duboko ispod?
Dugotrajan kontakt i kretanje kroz stenu imaju za posledicu to da se za hemijski sastav podzemnih voda generalno može reći: kakva stena – takva voda.
Kopanjem i bušenjem bunara i bušotina na površini dobijamo vodu koja je stara i nekoliko hiljada godina; pojednostavljeno, to znači da je jedna kap vode koja nam dođe sa velike dubine, bila na površini kao kap kiše pre više desetina hiljada godina, da je dugo dugo putovala dok nije došla ponovo na površinu, u našu čašu. Možda smo danas popili vodu staru nekoliko hiljada godina! Ili, možda, tek od nekoliko dana? Danas gotovo polovina globalnog stanovništva pije podzemne vode. Da li je primećujemo, osim kada je nema?
Podzemne vode mogu biti zagađene hemikalijama i drugim supstancama uključujući hranljive materije, soli, metale, naftne ugljovodonike i aditive za gorivo, hlorisane rastvarače i aditive, radionuklide, farmaceutske proizvode i druge zagađivače u nastajanju, pesticide i mikroorganizme (uključujući patogene). Klimatske promene odražavaju se i na osetljive resurse podzemnih voda: više temperature donose uvećanu potrebu za vodom za sav živi svet – a nje će biti najmanje onda kada nam najviše bude bila potrebna. Hoćemo li ostati žedni?
Prikazaćemo površinske i podzemne oblike koji nastaju delovanjem vode u krečnjačkim terenima (na modelima). Biraćemo stene koje su rastvorljive u vodi; određivaćemo boju, miris, ukus i prozračnost različitih uzoraka podzemnih voda i porediti njihove sastave, simuliraćemo kretanja podzemnih voda i zagađivača kroz različite sredine u prirodi, pokazati načine osmatranja podzemnih voda, objašnjavati različite tipove izdani, putovati zajedno sa vodom od površine sve do duboko negde ispod… kap, po kap, po kap, po kap…
Saradnici: Dušica Petrašinović, Branka Lončarević