Pred manifetaciju „Noć istraživača“, koja će se u našem gradu održati 29. septembra, u rubrici „Novosađani“ ćemo vam tokom ovog i narednog meseca predstaviti devet istraživačkih timova koje sačinjavaju naši sugrađani – vredni naučnici koji se bave temama i problemima od značaja za širu javnost.Danas vam predstavljamo istraživačku grupu za održivo upravljanje otpadnim vodama.
Pred manifestaciju „Noć istraživača“, koja će se u našem gradu održati 29. septembra, u rubrici „Novosađani“ ćemo vam tokom ovog i narednog meseca predstaviti devet istraživačkih timova koje sačinjavaju naši sugrađani – vredni naučnici koji se bave temama i problemima od značaja za širu javnost.
Na katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, funkcioniše istraživačka grupa za održivo upravljanje otpadnim vodama.
Njeni članovi su dr Milena Bečelić Tomin, vanredni profesor (šef grupe), dr Đurđa Kerkez, docent; dr Dragana Tomašević Pilipović, docent; dr Anita Leovac Maćerak, asistent i msr Aleksandra Kulić, student doktorskih studija.
Prema rečima Milene Bečelić Tomin ova grupa se bavi istraživanjem tretmana industrijskih otpadnih voda, koje sadrže teška biodegradabilna jedinjenja i metale.
– Procesi koji se primenjuju u tu svrhu su asorpcija i unapređeni procesi oksidacije. U pogledu primene materijala, u procesima tretmana se prednost daje ekonomičnim, prirodnim, efikasnim i ekološki podobnim materijalima objašnjava – Tominova.
Sagovornica portala mojnovisad.com iznela je podatak da prosečni Evropljanin produkuje oko 100 litara otpadne vode dnevno i da se zbog toga javlja potreba za saznanjem šta sve završi u odvodima iz domaćinstava, ili koliko otpadne vode nastane pri stvaranju proizvoda koje konzumiramo.
– Značajne količine štetnih materija mogu završiti u životnoj sredini ako se otpadne vode ne tretiraju i ukoliko se njima ne upravlja na odgovarajući način. Upravo je ovo tema kojom se bavi Grupa za održivo upravljanje vodama, jer je dugogodišnjim istraživanjima dokazan negativan uticaj neprečišćenih otpadnih voda na živi svet i zdravlje ljudi – kaže Tominova.
Ova istraživačka grupa se bavi ispitivanjem novih „zelenih“ metoda i materijala za uklanjanje zagađujućih materija iz tokova otpadnih voda. Primenjeni materijali obuhvataju nanomaterijale, gline, otpadne biljne materijale, pojedine vrste industrijskog čvrstog otpada koji može biti iskorišćen u ovu svrhu. Svim materijalima i metodama je zajedničko da su efikasne, jednostavne i pre svega bezbedne po životnu sredinu. „Zeleno“ orijentisana ispitivanja i istraživanja su poslednjih godina veoma popularna, pošto se na taj način dolazi do saznanja kako efikasno i jednostavno sačuvati planetu Zemlju.
– Kao rezultat dosadašnjih istraživanja proistekle su brojne publikacije u međunarodnim i nacionalnim naučnim časopisima, kao i nekoliko doktorskih disertacija. Svi članovi grupe su posebno ponosni što su napretkom u istraživanju uspeli da ostvare saradnju sa ostalim naučnim institutima i fakultetima, ali i da sklope poznanstva sa ostalim eminentnim stručnjacima iz ove oblasti – rekla je Tominova.
Profesorka je poručila budućim mladim istraživačima da treba da imaju razvijenu svest o svim uticajima na životnu sredinu, kojom god se naučnom oblašću bavili.
– Kao što smo ranije naveli, moramo sagledati sve korake koji ostavljaju trag u prirodnoj vodi, u vidu zagađujućih supstanci, kao i načine kako da ih sprečimo, smanjimo, ili potpuno uklonimo održivim upravljanjem – kaže Milena Bečelić Tomin.
Tekst preuzet sa sajta www.mojnovisad.com
