Pre 50 godina, jula 1969. godine, čovek je po prvi put šetao površinom drugog nebeskog tela. Tada je posada Apola 11 zakoračila na površinu Meseca. Iako, čak 50 godina kasnije, ovo sletanje mnoge ljude zbunjuje, a neki čak još uvek veruju da sletanja nije ni bilo, taj prvi korak na površini našeg suseda otvorio je vrata novih, budućih istraživanja. Potpuno novi uslovi, totalno “drugačiji” rezultati standardnih fizičkih procesa, suprotni našem svakodnevnom iskustvu, povod su za mnoga razmišljanja, eksperimente i istraživanja. Stari i dobro poznati eksperimenti, npr. Galilejeva “trka” pera i čekića, na površini Meseca dobili su potpuno nov smisao i rezultat.
Projekat Apolo doneo nam je puno novih otkrića o Mesecu, ali i mnogo značajnih tehničkih rešenja koja su kasnije našla primenu u svakodnevnom životu. Nakon završetka Apolo programa čovek nikada više nije posetio površinu Meseca, ali stalno se priča o povratku. Istovremeno, mnogobrojni roboti šetaju kako površinom našeg satelita, tako i drugim planetama. Sledeća stanica je Mars, na kome roboti neprekidno istražuju i saklupljaju informacije i pripremaju “teren” za budući let čoveka na ovu planetu.
AUTORI: dr Saša Gocić, dr Dragan Gajić , dr Ljiljana Kostić, dr Dejan Aleksić, dr Milan Milošević, dr Nenad Milojević, Jelena Aleksić, Danilo Delibašić, Dragan Radivojević i Žarko Cvetanović, Prirodno-matematički fakultet u Nišu, Departman za fiziku
