Srpski narodni instrumenti, napravljeni od prirodnih materijala, danas širom sveta plene svojim zvucima nostalgije i slobode.
Starinski muzički instrumenti u praksi su potpuno podređeni sviraču. Instrument je u početku bio sve što je moglo da prouzvede zvuk ili šum, sa ciljem da se pospeši komunikacija čoveka sa višim silama kojima je određeni obred bio posvećen. Pravljeni su od bilo čega što se moglo naći u prirodi. Za proizvodnju zvuka u te svrhe koristili su se list, trava ili pero. Govorilo se da je, da bi se napravila dobra svirala, neophodno nabaviti “jednu granu u jesen isečenu da bi se tokom zime dobro osušila, i jedan oštar nož za skidanje kore”.
U muzičkoj tradiciji srpskog naroda instrumenti predstavljaju važan element i javljaju se u bezbroj oblika, ponegde su autohtoni, a negde usvojeni iz drugih kultura.
