Nalazište je otkriveno 1927.g. prilikom trasiranja železničke pruge Niš-Priština, prva istraživanja su obavljena 1928, prva publikacija na nemačkom jeziku objavljena 1929. Pločnik je dobio značajno mesto na arheološkoj mapi Evrope.

Posle tri etape istraživanja, otkriven je tek deo onoga što Pločnik skriva. Znamo da je tu, na rečnoj terasi postojalo veliko neolitsko naselje u kome su stanovnici živeli u malim kućama napravljenim od pruća premazanog blatom, pokrivenih trskom, da su obrađivali zemlju, imali pripitomljene životinje. Sami su izradjivali posuđe od gline i divne statuete koje predstavljaju remek dela praistorijske umetnosti. Ono što Pločnik izdvaja od ostalih neolitskih nalazišta je 50-ak bakarnih alatki livenih od čistog bakra. Oni su na neki način otkrili kako se od bakarne rude dobija bakar, začetnici su najstarije metalurgije u Evroaziji.

U Pločniku je formiran arheo park, napravljeno malo neolitsko naselje u kome je rekonstruisan život u neolitu. Tamo je, tokom poslednje godine istraživanja međunarodni tim stručnjaka napravio eksperiment topljenja bakra, rezultat je mala alatka koja se čuva u muzejskoj postavci. Sam eksperiment je deo prezentacije za posetioce.

Poslednje tri godine u arheo parku sprovodimo program Nauka u Pločniku. Julka Kuzmanović, arheolog i Slađana Trajković, profesor matematike su začetnici programa a broj saradnika je sve veći. Neolitska naučna žurka u Pločniku održava se već tri godine, neolitski naučni kamp uz podršku CPN-a dve…Neolit je oživeo.

Postavka kroz replike predmeta iz neolita, postere i video materijal ilustruje deo naših aktivnosti.