Naši krajevi obiluju raznovrsnim živim svetom koji predstavlja deo prirodnog nasleđa na našim prostorima. Svaka organska vrsta ima veoma važnu i nezamenljivu ulogu u funkcionisanju ekosistema u kome se nalazi, a gubitak iste može dovesti do destrukcije čitavog ekosistema. Iz tog razloga je potrebno da se istakne značaj održavanja i zaštite postojeće raznovrsnosti živog sveta kao i rizik koje nosi introdukcija stranih vrsta, jer one mogu lako da naruše prirodni balans postojećih domaćih zajednica živih bića.
U tom smislu, upoznaćemo se bliže sa jednim malim delićem u toj ogromnoj slagalici raznovrsnosti živog sveta naših krajeva – upoznaćemo se sa različitim vrstama voćne mušice (drozofile). Drozofile su leteći insekti dvokrilci, reda veličine par milimetara i njihova uloga u prirodi nije zanemarljiva. Sam naziv „voćna mušica“ odnosi se na jednu od njihovih uloga u prirodi, jer se one uglavnom hrane plodovima voća koje je u fazi truljenja i propadanja. Na taj način su, između ostalog, uključene u proces kruženja materije u ekosistemima. Neke vrste iz roda Drosophila koje se sreću u našim krajevima su na primer D. melanogaster, D. subobscura, D. simulans, D. immigrans i druge, a takođe prisutne su i strane introdukovane vrste kao što je azijska voćna mušica (D. suzukii).
Svi zainteresovani posetioci će imati priliku da pod uvećanjem, uz pomoć binokularnih lupa, posmatraju jedinke različitih vrsta drozofila koje čine jedan mali delić raznovrsnog prirodnog nasleđa živog sveta naših krajeva.
