Složeni milje vrsta živog sveta predstavlja jedinstveno prirodno nasleđe na našim prostorima. Međutim, veoma je česta introdukcija stranih vrsta u sredinama gde one prirodno ne žive što remeti kompoziciju domaćeg živog sveta i narušava njihovu međusobnu idealnu prirodnu usklađenost. To se događa kada se strana vrsta uspešno adaptira, drugim rečima odomaći, zbog nedostaka prirodnih neprijatelja i istovremeno povoljnih uslova za život. Strane introdukovane vrste se mogu ponašati kao štetočine uništavajući druge domaće biljne ili životinjske vrste što za posledicu ima neizvestan opstanka domaćih vrsta u budućnosti. U svetu i kod nas postoji puno ovakvih primera. Jedan od aktuelnih na našim prostorima je azijska voćna mušica, koja za razliku od domaćih voćnih mušica napada zdrave plodove i to najčešće bobičasto i jagodičasto voće nanoseći veliku štetu u voćnjacima, ali i kod divljih vrsta bobičastog i jagodičastog voća. U takvim slučajevima, u budućnosti opstanaka vrsta koje su sastavni deo prirodnog nasleđa zavisi od sposobnosti čoveka da kontroliše brojnost i negativan uticaj introdukovanih stranih vrsta. Preduslov za uspešnu borbu protiv ovakvih štetočina je dobro poznavanje njihove biologije kako bi se zaštitilo prirodno nasleđe na našim prostorima u budućnosti. Zato ova postavka ima za cilj pre svega ukazivanje na problem sa azijskom voćnom mušicom i upoznavanje sa nekim specifičnim morfološkim karakteristikama ove vrste.

AUTORI: dr Vladimir Cvetković, Prirodno-matematički fakultet u Nišu, Departman za biologiju