Da li ste znali da su topla i hladna voda različite gustine? Zašto je to važno da znamo i kako možemo to da izmerimo! ? I uopšte kakve veze hladna i topla voda i njihova gustima ima sa geografijom i morskim strujama? Odgovor možemo pronaći u gradu Bergenu! Navilki smo na divno plavo nebo, zalaske […]
Zanimljiva geografija Прочитај више »
Pogledajmo zajedno šta se sve krije u kapi vode, čak i one koju smo pokupili iz barice na parkingu pored škole. Istražujući živi svet u kapi vode, upoznaćete različite organizme, kao što su dafnije, larve insekata, pa čak i tardigrade - vodene medvediće i neustrašive svemirske putnike! Otkrićemo kakav uticaj gazirana pića imaju na naš
Biologija za poneti Прочитај више »
Sigurno ste čuli da za nekog kažu: “on je tako inertan!“, šta li to zapravo znači? Otkrivamo vam gde se sve susrećemo sa inercijom u svakodnevnom životu, kada nam smeta a kada radi za nas. Inercija nikad više neće moći da nas neprimećeno izbaci iz ravnoteže! A šta je sad ravnoteža?! Šta je to centar
Fizika bez granica Прочитај више »
Da li ste nekada pravili pastu za zube, za slona?! Higijena zuba je vrlo važna ali ovde nije reč o tome. Naš duh iz boce i crna zmija nemaju veze sa Noći veštica! Ni sa crnom magijom. Ipak leteće munje i plamteće vatra, možda i neki novac plane! O čemu se ovde tačno radi? Spremite
Hemija je između nas! Прочитај више »
Sada se igramo sa platelinom i klikerima. Ugurajte klikere u plastelin, napravite lopticu i stavite je u vodu. Potonula je istog trenutka. Odvojite plastelin i oblikujte ga kao čamac. Stavite ga u vodu, a potom i klikere u njega. Koliko klikera može da izdrži pre nego što potone? Kada će potonuti? Srednja gustina, zapremina, sila
Brodić od plastelina Прочитај више »
Ako u posudu stavite limenku običe koka-kole i limenku koka-kole „light“, prva će potonuti, a druga će plutati na vodi. To je zato što obična (=prava) koka-kola sadrži šećer koji povećava njenu gustinu pa limenka tone. Proverite kolika je koncentracija šećera u toj koka-koli! Dodajte šećer u vodu sve dok limenka ne ispliva na površinu.
Zašto su neke tečnosti lake Прочитај више »
Nešto nije u redu! Ako pogledam ukrasni papir kroz praznu čašu raspored boja izgleda potpuno drugačije nego ako ga gledam kroz čašu napunjenu vodom. Ne, sve je u savršenom redu, to je „samo“ prelamanje svetlosti. Da njega nema, ne bi bilo vida, naočara, mikroskopa i mnogo čega još…
Teritorija Srbije, se šest vekova nalazila u sklopu Rimske imperije. Za to vreme nastali su veliki gradovi (Sirmium, Singidunum, Viminacium, Naissus). U njima su podizane palate, pozorišta, amfiteatri, javna kupatila sa freskama i mozaicima velike vrednosti. Sem gradova, otvoreni su i mnogi rudnici, izgrađeni dobri putevi i podignuto je nekoliko carskih palata i letnjikovca (Romulijana).
Vodenice su podizane na potocima i rekama od materijala koji su se mogli naći u prirodi, kao što su drvo i kamen. Nekada je svako selo u Šumadiji imalo bar jednu vodenicu, često i više. Danas ih nažalost ima malo i uglavnom nisu u funkciji. Smeštene u idilični seoski pejzaž, okružene zelenilom, niskim i visokim
Vodenice Šumadije Прочитај више »
Kulturni i privredni razvoj Kragujevca započeo je 1818. godine, kada ga je knez Miloš na skupštini u Vraćevšnici proglasio za prestonicu obnovljene Srbije. Kragujevac se tada od poluturske palanke ubrzano razvija u pravi evropski grad. Podižu se mnoge kulturne, prosvetne i javne institucije kao što su pozorište, licej, štamparija, sud i druge. POGLEDAJTE MULTIMEDIJALNU PREZENTACIJU
Građevine prestonog Kragujevca RADIONICA Прочитај више »