Banjička ili Bajfordova šuma, predstavlja jednu od najvećih zelenih površina u užem gradskom jezgru Beograda. Štaviše, ova šuma pod zaštitom je države kao spomenik prirode. Prostire se u pravcu sever-jug, duž Bulevara oslobođenja, na opštini Voždovac. Na ovom mestu se pre svetskih ratova nalazila hrastova šuma, koja je tokom prve polovine dvadesetog veka skoro u potpunosti posečena. Nakon Drugog svetskog rata ovaj prostor je pošumljen hrastom, grabom i lipom, koji su i danas dominantno drveće u ovoj šumi.

Banjička šuma odličan je pokazatelj kako veliki diverzitet živih bića može da se krije na relativno malim zelenim površinama unutar velikih gradova. Više od 70 vrsta ptica zabeleženo je u ovoj šumi, a u raznolikom rastinju, kao i oko Banjičkog potoka koji protiče kroz šumu, mogu se naći i brojne druge životinje.

Pođite sada sa nama na safari kroz Banjičku šumu i upoznajte neke od njenih najčešćih i najzanimljivijih stanovnika!

1. Češulja (Geranium robertianum)
Ova biljka svojim ružičastim cvetovima u kasno proleće krasi sve delove šume, a u narodu je još poznata i kao „rodin kljun“ zbog specifičnog ploda koji izgleda kao glava rode sa dugačkim kljunom. U narodnoj medicini se ova biljka koristila za zaustavljanje krvarenja i zubobolju.

2. Bodljasta sunčanica (Lepiota aspera)
Ova gljiva živi u listopadnim šumama, a pečurke stvara u jesen. Naziv je dobila po bodljicama koje krase njen šešir. Nije jestiva i potencijalno je otrovna.

3. Vrtni trčuljak (Carabus cancellatus)
Ovaj izuzetno živahan i brz insekt jedan je od najkrupnijih i najatraktivnijih trčuljaka u Srbiji. Njegove elitre su upečatljive bakarne boje. Hrani se glistama, puževima i insektima, a u potragu za plenom iz skrovišta izlazi uglavnom noću.

4. Šareni daždevnjak (Salamandra salamandra)
Iako relativno čest u Srbiji, ovaj daždevnjak je retko stanovnik gradova, te je populacija koja nastanjuje Banjički potok vrlo dragocena. Svojim žutim šarama upozorava na to da je njegova koža puna otrovnih žlezda, čiji otrov izaziva iritaciju očiju i usta predatora.

5. Slepić (Anguis fragilis)
Suprotno imenu, ovaj gmizavac nije slep. Takođe, pošto nema noge podseća na zmiju, a zapravo je reč o jedinoj vrsti beznogog guštera u Srbiji. Odlikuju ih tromo kretanje i vrlo sjajne smeđe krljušti. Mogu narasti najviše do 50 cm u dužinu.

6. Brgljez (Sitta europaea)
Ovo je ptica stanarica, dužine tela do 15 cm, koja nastanjuje šume i parkove. Gnezdi se u šupljinama koje naprave detlići, a par ostaje zajedno do kraja života. Hrani se insektima tokom većine godine, osim zimi kada usled odsustva insekata prelazi na semena biljaka.
Brgljez je jedina evropska ptica koja niz stablo silazi naglavačke.

7. Evropska veverica (Sciurus vulgaris)
Ovog glodara krasi karakterističan čupav rep koji je dugačak skoro kao i samo telo, a uloga takvog repa je u održavanju ravnoteže tokom kretanja kroz krošnje. Veverice žive u rupama u stabima. Samotnjaci su, osim zimi, kada se više njih skupi u istoj šupljini kako bi se lakše zagrejale. Hrane se semenjem, koštunjavim voćem, bobicama, pupoljcima i gljivama, a ponekad čak i jajima i mladuncima.