Porast temperature izaziva zabrinutost cele planete a već sad je realnost Namibije – zemlje koja je jedna od najranjivijih oblasti po pitanju globalnog zagrevanja. „Porast temperature“ je i ime slike kojom namibijska umetnica, Barbara Bolke, skreće pažnju na efekte staklene bašte, klimatske uslove u svojoj zemlji i uticaj savremenog načina života na prirodu i okruženje. […]
Namíbia – felperzselt föld Tovább »
Kooo živi u ananasu na dnu mora?! Sigurni smo da ste upoznati sa avanturama marinskih junaka iz Koralova, a da li ste nekada imali priliku da se upoznate sa, ništa manje uzbudljivim, podvodnim svetom Danubiusa? Predstavljamo vam junake našeg slatkovodnog sveta! Upoznaćete glavog lika – Sunđer Boba Danubiusa, divnu Sedefnu Danubianu, nežnu Spljoštenku, malenog Šrafka,
Ova desetominutna pantomimska minijatura sa elementima slepstik komedije bavi se odnosom čoveka i njegovog okruženja. Mikro galerija Naučnog kluba u ovom slučaju postaje ,,mikro stan’’, odnosno prototip svakodnevnog okruženja modernog čoveka. Na prvi pogled, taj prostor izgleda kao da je sve skrojeno po meri onoga ko se u njemu nalazi i on funkcioniše bez obraćanja
Kukkants be a felszín alá – tudományos miniatűr Tovább »
Vazduh je smeša gasova, a kada je zagađen, sadrži i supstance koje su štetne po nas. Većina čvrstih supstanci u prirodi zagrevanjem prelazi u tečno, pa u gasovito stanje. Međutim, ima izuzetaka. Jod zagrevanjem ne prelazi iz čvrstog u tečno stanje, već u gasno, a ovu fizičku promenu zovemo sublimacija. Zagrevanjem joda se oslobađaju ljubičaste
Sublimacija, odnosno prelazak čvrste supstance direktno u gasovitu uz zagrevanje, može se primeniti za razdvajanje komponenti iz smeše. Ako imamo smešu dve čvrste supstance, kao što su pesak i naftalen, mogu se razdvojiti blagim zagrevanjem – naftalen sublimuje, a pesak ostaje u posudi. Naftalen ili naftalin je specifičnog oštrog mirisa i koristio se da otera
A szublimáció alkalmazása Tovább »
Kako je atmosfera smeša različitih gasova, vrlo je bitno znati kako se oni ponašaju – posebno ako želimo da pratimo koliko ima zagađujućih supstanci u vazduhu i gde završavaju. Isparljivost je vrlo bitna karakteristika hemikalija i može se koristiti za procenu količine zagađujuće supstance koja završi u vazduhu. Etanol i voda su tečnosti sličnog izgleda,
Ki párolog el gyorsabban? Tovább »
U vazduhu najviše ima azota, molekulske formule N2. To je inertan gas koji nam ne škodi. Ali, u blizini spalionica ili na lokacijama gde se oslobađaju oksidansi, azot može da pređe u kisele azotove okside. Ovi oksidi su opasni zato što doprinose efektu kiselih kiša – kiselost kiše utiče na zemljište, na vodu, na biljke
Istorija nas uči da događaji poput epidemija i ratova predstavljaju prekretnice za ljudsko društvo. O tome kakave efekte aktuelna pandemja ima na umetnike i umetnost, ali i da li bi mogla da uzdrma zapadnu civilizaciju i na šta je važno da obratimo pažnju u lokalnom kontekstu, razgovarali smo sa mladim književnikom i akademskim slikarom, Lukom
Milyen helyi és globális hatásai vannak a világjárványnak a társadalomra? Tovább »
Sagorevanjem organskih jedinjenja dobijaju se ugljen-dioksid (CO2) i voda (H2O). Povećanom potrošnjom fosilnih goriva oslobađamo mnogo više CO2 u atmosferu nego što priroda može da podnese. To narušava razne ravnotežne procese na našoj planeti, a uz to, CO2 deluje kao sloj najlona u plasteniku – to jest, zadržava toplotu i podržava rast temperature. U reakciji
A gáz okolható a globális felmelegedésért Tovább »
Opšteprihvaćeno mišljenje je da gradovi i slične urbane sredine potiskuju prirodu i živom svetu nanose samo štetu. Međutim, postoji i druga strana te priče! Mnoge vrste životinja naselile su gradove i u njima pronašle toliko pogodne uslove za život da su urbane populacije sada i brojnije nego one u divljini! Koje su to vrste kojima