Lepota i snaga živog sveta je u raznolikosti – diverzitetu. Zamislite kako bi izgledala planeta Zemlja kada bi je naseljavali organizmi samo jedne ili nekoliko različitih vrsta. Sigurno ne bi ste poželeli da živite u takvom svetu. Raznolikost možemo posmatrati na više nivoa, na primer na nivou postojanja mnoštva različitih vrsta živog sveta. Raznolikost takođe možemo pronaći i u okviru jedne vrste. Možda nam je najlakše da to uočimo kod ljudi. Ako izuzmemo jednojajčane blizance, znamo da ne postoje dve osobe na planeti sa identičnim osobinama. Tako je i sa mnogim drugim organizmima. Ali šta leži u osnovi ovih različitosti? Genetička konstitucija jedinki je osnova različitosti osobina koje dve jedinke iste vrste čine različitim. Mutacije mogu dovesti do promene genetičke konstitucije i tako mogu nastati nove forme gena. Odatle mogu da proisteku različitosti kod jedinki iste vrste. Veliki je broj ovakvih primera, ali mi ćemo se upoznati sa jednom od najpoznatijih mutacija koja se sreće kod voćne mušice, mutacije koja dovodi do pojave bele boje njihovih složenih očiju u odnosu na normalnu crvenu boju.