S obzirom na to da su biljke sedentarni organizmi tj. ne mogu da se kreću one su morale na neki način da se adaptiraju i iskoriste životinje da im u tome pomognu. Svakodnevnim kretanjem u okviru svoga areala aktivnosti, životinje sa sobom neprestano prenose, na veću ili manju udaljenost, delove biljaka iz kojih se razvijaju […]
A trópusi régiók bolygónk azon részei, ahol a legtöbb él! Tudjon meg többet az ott található legérdekesebb és leghíresebb növényekről és állatokról.
A trópusi régiók növény- és állatvilága Tovább »
Svima nam je opšte poznato da ljudi, kao i većina drugih kičmenjaka, kao lokomotorne organe poseduju noge. Da li ste se nekada zapitali šta je to što sitni organizmi, kao što su praživotinje i drugi golim okom nevidljivi organizmi koriste da bi prešli sa jednog na drugo mesto, kao i da, u kombinaciji sa drugim
Fuss, ameddig a lábad bírja Tovább »
Forró olaj, gőz, gyufa, vasaló... tűzzel játszva veszély leselkedik ránk. Gyűjtsd össze a közösséget, és beszéld meg velünk, hogyan lehet megfelelően leküzdeni az égést. Nézz, érints és kérdezz, adj orvosi segítséget, képezd ki. A Kutatók Éjszakája felébreszti a fantáziát és szórakozást nyújt, úgyhogy álljon be, hogy felvértezzen tudással!
Égesd el és segíts javítani Tovább »
Kretanje je osnovno svojstvo većine životinja. Životinje se najčešće kreću u potrazi za hranom i vodom ili u potrazi za partnerom. Stoga, hrana, voda i parenje, su osnovni „motivi“ za kretanje životinja. Neke životinje prelaze relativno male distance u prostoru. Međutim, neke vrste životinja su spremne i sposobne da prevale ogromne razdaljine samo da bi
Kako grizete? Koliko jako? Gde su kontakti između zuba? Sve ovo je jako važno stomatolozima, kako bi mogli da nam naprave što bolje zubne nadoknade. Međutim, merenje jačine i mesta zagrižaja nije lako i danas u svetu postoji samo jedan sistem pomoću kojeg se ovo radi. Posetite nas i upoznajte istraživački tim stomatologa iz Novog
Ribe su organizmi koji se aktivno kreću kroz vodu. To lako postižu zahvaljujući najčešće vretenastom obliku tela i služavoj koži prekrivenoj krljuštima. Na krljuštima riba se mogu uočiti svetli i tamni prstenovi, godovi, pomoću kojih se može odrediti približna starost ribe. Naime, sa rastom ribe rastu i njene koštane strukture, što se na njihovim krljuštima
Gledaj, istraži i nauči: • Zašto balon leti? • Da li je topao vazduh ređi ili gušći, topla šipka duža ili kraća? • Ima li topao vazduh snagu? Na ova i još mnoga pitanja fizika ima odgovor!
A hőjelenségek titkai Tovább »
Da li ste znali da neke vrste insekata koriste „javni prevoz“, a da pritom nisu platile kartu? Larva vrste Epoicocladius ephemerae, u narodu poznatija kao vrsta komarca koja ne ujeda, živi na dnu hladnih potoka. Kako bi sebi olakšale život, larve ovih komaraca se često „švercuju“ u prevoznom sredstvu, koje predstavlja insekatska larva Ephemera danica, poznatija kao
Csempészet a tömegközlekedésben Tovább »
Matematika kakvu danas poznajemo rezultat je zajedničkog rada ljudi koji je počeo pre više od dve hiljade godina i još uvek traje. Matematika nam daje jezik i mehanizme za opisivanje i predviđanje prirodnih i društvenih pojava, a ključni alat za njen razvitak je upravo migracija ideja. Na našoj postavci pokazaćemo nekoliko ideja iz različitih matematičkih
Matemigracije – migracija ideja u matematici Tovább »