Kao što znamo, fotosinteza je proces u kome biljke konvertiju svetlosnu energiju Sunca u hemijsku energiju i na taj način se hrane. Svetlo obojeni pigmenti lišća su veoma važni u prvim koracima apsorpcije svetlosti, pri čemu je hlorofil najvažniji pigment. Postoje dve vrste hlorofila, to su hlorofil A, plavo-zelene boje, i hlorofil B, koji je žuto-zelen. Tokom proleća i leta, lišće sadrži najviše hlorofila i zato je ono zelene boje.

Međutim, kada počne jesen, hlorofil počinje da se raspada, a ostali pigmenti koji su sve vreme bili prisutni dolaze do izražaja, lišće dobija žutu i narandžastu boju. Žuti pigmenti u lišću se nazivaju ksantofili, a narandžasti pigmenti su karotenoidi (prisutni u velikoj količini u šargarepi!).

Korišćenjem veoma moćne metode koja se zove hromatografija, sve ove pigmente koji su prisutni u lišću možemo videti svojim očima. Da bismo uspešno metodom hromatografije razdvojili sve te pigmente, potrebno je prvo smešu svih tih pigmenata metodom ekstrakcije izvući iz lišća. Međutim, dešava se nešto fascinantno kada tu smešu, koja je zelene boje zbog najveće količine hlorofila, izložimo ultraljubičastom svetlu – zelena boja prelazi u crvenu! Pod dejstvom ultraljubičastog zračenja molekuli hlorofila fluoresciraju.