Da li ste se ikada zapitali zbog čega su pojedine jakne i cipele nepomočive za kišu ili zašto se pakovanje za pripremu kokica u mikrotalasnoj pećnici ne lepi? Odgovor se krije u grupi jedinjenja koja se nazivaju per- i polifluoroalkil jedinjenja, ili skraćeno PFAS. Ova jedinjenja je stvorio čovek i zahvaljujući tome što sadrže jednu od najjačih kovalentnih veza (ugljenik-fluor veza) našla su širok spektar primene poput telekomunikacija, kozmetičke, tekstilne industrije itd. Sa druge strane ugljenik-fluor veza čini ova jedinjenja izuzetno otpornim na biorazgradnju, pa se postavlja pitanje šta se dešava sa proizvodima koji sadrže PFAS kada ih nakon upotrebe bacimo?
Nažalost ovakvi proizvodi se nagomilavaju u životnoj sredini, pa ne čudi činjenica da su PFAS jedinjenja u današnje vreme stekla nepopularan naziv „večne” hemikalije. Pored navedenog, brojna istraživanja su pokazala da je izlaganje PFAS jedinjenjima povezano sa štetnim efektima po zdravlje ljudi.
Interdisiplinaran tim stručnjaka okupljen oko projekata PFAStwin (GA 101059534, finansiran od strane Evropske izvršne agencije za istraživanja) i PhytoPFAS (br. 6684, finansiran od strane Fonda za nauku Republike srbije) realizuje istraživanja koja su pokazala da inovativni naučni pristupi mogu da pomognu u rešenju problema „večnih” hemikalija.
U okviru naše interaktivne postavke posetioci će imati prilike da otputuju u carstvo mikroorganizama i da upoznaju njihove neverovatne mogućnosti na polju bioremedijacije PFAS jedinjenja, ali i da zavire u inovativnu baštu koja koristi moć biljaka za detoksikaciju zemljišta zagađenog perfluorovanim jedinjenjima.
Autori: Kristina Kasalica, istraživač saradnik (ICTM); Natalija Petronijević, istraživač pripravnik (UBFC); dr Branka Lončarević, naučni saradnik (ICTM); dr Nikoleta Lugonja, viši naučni saradnik (ICTM); dr Kristina Joksimović, naučni saradnik (ICTM); dr Itana Nuša Bubanja, asistent sa doktoratom i viši naučni saradnik (FFHUB); dr Ana Medić, docent (MFUB); dr Lidija Izrael Živković, vanredni profesor (MFUB).
